SPKD "Prosvjeta" Brčko u poseti - 01.03.2009.

Nedelja, 1. mart leta gospodnjeg 2009.

„Sloga“, St. Johann, Tirol.

U klupskoj prostoriji užurbanost, živost, laka nervoza, ona prepoznatljiva, domaćinska... Razlog – Brčaci, SPKD „Prosvjeta“ iz Brčkog.

                Upoznali smo se na zajedničkom nastupu folklornih ansambala u Insbrucku, dan ranije. Dogovorili smo se se u nekoliko reči: “Sutra se vraćamo nazad, za Brčko“ - rekoše.

“Svratite na kafu, prolazite blizu nas.“

“Hoćemo!“

Da, samo tako – bez suvišnih pitanja, potpitanja, sumnji... I sad tu, u klubu, čekamo ih da stignu. Naravno postarali smo se da ne ostane samo na kafi, mada, na žalost, neće biti bogate trpeze. Nedelja je, nismo imali vremena... nadamo se da će nas rezumeti!

                Kasno popodene, u snegom pokriveni St. Johann, stiže autobus sa Brčacima. Susret dva društva. Posle nekoliko trenutaka one klasične suzdržanosti pri upoznavanju, led se brzo topio i prisnost je osvojila sve... Dogovor: prošetaćemo se mestom, dok još nije pao mrak, pa onda idemo u klub. Mladići i devojke – domaći i gosti – u trentku se razumeše, a ni nama starijima nije trebalo mnogo. Vesela mladalačka graja razmilela se St. Johannom. Stariji su otišli na „pivu“ u zanimljiv restoran na kuli lokalne pivare, odakle se čitavo mesto i okolina vidi kao na dlanu. Mladi, privučeni snegom, otišli su i do skijaških terena, a najuporniji, uz breg, čak do polovine ski-staze.

                Sa prvim sumrakom povukli smo se u prostoriju kluba. Po koja čašica, za dobrodošlicu (naravno, važilo je samo za nas starije), potekoše priče. “Naši“ Brčaci bili su posebno aktivni u propitivanju: „Čija si ti sine?“, „A kako ti se zove otac?“, „Iz Bjele, jel’?“, „Ne, posle Grbavice je Rahić“...

                Žagor utihnu kad se predstavnik domaćina obratio rečima dobrodošlice. Otpozdraviše gosti. Prvo predsednik, Branimir Ribar, pa umetnički rukovodilac, Boban Radović. Potekoše emocije. Smenjivali su se ushićenje i aplauzi.

SPKD „Prosvjeta“ Brčko – „Sloga“ Kitzbuhel – jedno, jedno srce – jedna duša, jedan narod.... “Rastužiste nas“ – ote se Bobanu Radoviću.

Na žalost, vreme je kratko. Treba pojesti nešto... Skromna večera... Našlo se tu i kolača, koje su vredne domaćice za kratko vreme pripremile, potom kafe, pića, a i po koja čašica... Pa naravno, kolo i pesma.

Vreme polaska je prekinulo ovu prelepu atmosferu. Kratko, ali lepo druženje se završilo. Oproštaj na parkingu, brza razmena brojeva telefona, imejl adresa, poljupci za srećan put... Motor autobusa je zabrundao,vrata su se zatvorila i Brčaci se odvezoše u noć – nazad u domovinu.

„SREĆAN PUT“ – povikaše domaćini, a u srcima ostade praznina: ponovo dragi gosti i ponovo tako kratko... Videćemo se mi još!