Veliko Crniće i Melnica u kratkoj poseti

Dvadesetprvi jun 2009 – kasno popodne. U vremenskom "zeitnotu", na povratku kući sa gostovanja u Švajcarskoj (Schweiz), posetili su nas naši stari znanci, KUD "Ivo Lola Ribar" iz Velikog Crnića. Iako su žurili jer im je dozvola boravka isticala, Crnićani su insistirali na saputnike da navrate makar na pet minuta, a mi im nametnuli to kao obavezu. Susret je pokrenuo emocije, još jače nego prošle godine kada su sa gostovanja kod nas odlazili. Zagrljaji, poljupci, po koja suza radosnica. Dvanaest parova i Zlaja koreograf.

Sa njima su doputovali i clanovi KUD-a iz Melnice, sa kojima su zajednički nastupali u Švajcarskoj. Isto dragi ljudi,malo zapostavljeni na samom početku, dok se emocije susreta nisu malo ohladile, ali sa njima smo se tek upoznavali. Naravno, na kraju su nam i oni ostali u dragoj uspomeni, i nekom narednom prilikom rado bismo ih videli. Sa predsednikom Ljubom na čelu, Novicom, poznatim violinistom iz Velikog Sela, Miodragom Lukićem iz Centra za kulturu u Petrovcu na Mlavi, koji je imao svojevrsno iznenadjenje, susrevši posle 24 godine nekadašnjeg kolegu, Slobodana, sa kojim je službovao u OŠ u Rašancu. Neke nevidljive sile su to uredile – posle toliko godina i ovde u Tirolu! "Kako je svet mali"!

Vreme je brzo prolazilo. Skromni doček sa naše strane, piće, kafa i dosta kolača i torti vrednih domaćica, članova i prijatelja kluba. Neizvesnost njihovog dolaska i ograničeno vrema ostanka nisu nam dozvolili da ih bogatije dočekamo – tek da se malo osveže i zaslade. Pozdravni govor domaćina, Zlajin i Miodragov otpozdrav domaćinima… Malo ćaskanja predstavnika klubova, razmena adresa i telefona za moguću buduću saradnju.

Stigao je i trenutak rastanka. Zajednička fotografija za uspomenu, na kraju. Svaki rastanak je tužan, a ovaj naš je bio posebno. Poljupci, po neka suza, sada teška, obećanja i želje da se ponovo vidimo. Dugo su se gosti i domaćini pratili pogledima i mahali, sve dok se autobus nije izgubio iz vidokruga. Crniće, Melnica....

Srećan vam put !